Odveli smo Gojku na Učku. E, pa šta ako je to moj prvi post.


Ana se javila. Vidjela je fotke na fejsbuku iz šume i pitala je da odemo zajedno. Otišle smo Ana i Gojka, Tanja i Maxi i ja. Gojka je Anina pasica. Smiješna je. Čupava, velika i troma s nekoliko kila više. Kaže Ana da je kao beba gledala u križ. Ne voli se maziti, a ja volim maziti pse i mačke. Ali svejedno mi se dopala. Gojka. Prefrigana mudrica. Smješno, da.

Photo by Lajka, Neka vas ne zavara slika. Gojka se elegantno udaljila nakon dvije sekunde maženja.

Ona ne voli da joj netko pipka, čak ni gleda hranu. Tada grize, reži.. Inače je jako dobra. Maxi je zbog znatiželje i nadrapao.

Maxi je pas od Tanje. On je prošao danas 30 km.
Nas tri smo zajedno s Gojkom prošle kako je nekome pokazao neki mjerač, 10 km. Mislim da je Maxi kamikaza, ali nije važno što ja mislim. Maxi je bio jedini muškarac u čoporu. Bile smo mu dobre, nas tri. Samo ga je Gojka s vremena na vrijeme napastovala.

Photo by Lajka, ljulja na Babinom grobu

Ljuljali smo se na Babinom grobu (a znam da, ali tako ga zovu). Bilo nam je kod te babe na ljuljačci jako zabavno mada smo Ana i ja s dupetom strugale po zemlji. Tanja nije, ona je šlank. Strašno smo ogladnjeli. Dal’ zbog ljuljanja, il’ zbog babe ne znam, al’ čokolade, sendviča, čajeva, keksa.. ništa od zdrave hrane nije nam nedostajalo.

A bilo je i ljudi. Jako puno nepoznatih ljudi. Obično se ljudi u našim šumama ne sreću često. Dolazili su iz Lovranske drage i penjali se za Vojak. Mi nismo, bilo nam je to visoko.

Mi smo osvojile brdo kojem ne znamo ime. Iako bi bilo logično pošto je iznad babinog skloništa i babinog groba da se zove i babin vrh ili babino brdo. ali nije ni bitno.

Photo by Lajka, I Gojka je tu na “babinom brdu”. Maxija nema jer se u međuvremenu zaletio do Vojaka i natrag.

Mislile smo doći do restorana na Poklonu (dobra im je tamo štrudla). Nismo bile zadovoljne s markacijama za Poklon pa smo uzeli za krajnju točku izvor Tisve. Oduševio nas je. (malo sam ironična ali samo malo)

Shvatili smo da il’ si bos il’ si hadžija. Biti u prirodi je dovoljno, nije potrebno puno filozofirati s planinarskim stazama.

Bio je predivan pogled i bilo nam je lijepo.
Prošetali smo se i nadisali svježeg zraka. Gojka je otišla kući sretna i sita. Kao i mi.

*Ovih trenutaka više nema, ali kada su ovdje zapisani oni žive i dalje.*